НАРКОМАНИЈА

Наркоманија или зависност од дрога је снажна везаност особе за неку психоактивну супстанцу, која се испољава као неодољива страст за њеним конзумирањем. 1957. године Светска здравствена организација дефинисала је наркоманију као:„стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге“. Можемо разликовати три врсте зависности: психичку, физичку и стање толеранције. Колико ће брзо наступити и каква ће бити природа и јачина зависности зависи од многих чинилаца: врсте дроге и њених фармаколошких својстава, од начина, учесталости, количине и дужине конзумирања, одличности зависника и његових потреба, његове породичне и друштвене средине.

ШТА ЈЕ ДРОГА?
Дрога се као термин у ширем смислу, користи за материје биљног, хемијског, или животињског порекла које служе за израду лекова. Чешће је у употреби са значењем да је реч о супстанци која, кад је унета у организам, може да промени стање свести и друге психичке функције (опажање, мишљење, расположење, понашање и став према телу), може убрзо да доводе до стварања навике – психичке и физичке зависности и штетних последица по цео организам. Све више се уместо термина дрога користи термин психоактивна супстанца. Ми ћемо обе речи користити као синониме.

Једна од најважнијих ствари које треба разумети када су дроге у питању је да оне показују различито дејство код особа које је конзумирају. За једну особу конзумирање дрога, па чак и прво пробање може бити по живот опасно, за неку другу особу је „мање“ опасно, али увек је штетно.

ШТА ЈЕ НАРКОМАНИЈА? Наркоманија је стање периодичног или хроничног тровања, штетног за појединца, као и за друштво, проузрокованог понављаним узимањем природних или синтетичких дрога.

КОЈЕ СУ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАРКОМАНИЈЕ?

- неодољива жеља за узимањем дроге и да се дрога набави по сваку цену;
- постојање толеранције, услед дуготрајног узимања дроге, са тенденцијом да се доза дроге повећава;
- постојање психичке или физичке, или и психичке и физичке зависности;
- појава апстиненцијалног синдрома после наглог прекида узимања дроге;
- измена понашања наркомана, са свим штетним последицама по њега самог и по његову околину и друштво.

РАЗЛОЗИ  ПРВОГ УЗИМАЊА ДРОГЕ и ДАЉЕГ ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊА?

1. радозналост;
2. дружење са наркоманима (угледања, имитација, индентификација), често у виду жеље за очувањем пријатељства са вршњацима који узимају дрогу;
3. сугестија индуктора (старијег, искуснијег наркомана);
4. лична несигурност;
5. у циљу самоанализе;
6. потреба за доказивањем „зрелости“;
7. бунтовништво;
8. ослобадјање од осећања досаде;
9. неспремност за суочавање са проблемима у породици или школи;
10. или због др. лоших медјуљудских односа у ужем или ширем окружењу.
КАКО СЕ РАЗВИЈА ЗАВИСНОСТ ОД ДРОГА? Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз 5 фаза:

ФАЗА ПОСМАТРАЧА која почиње радозналошћу, која је праћена недовољном информисаношћу младе особе.

ФАЗА ПРВОГ ОПРОБАВАЊА у којој млада особа стиче прва искуства са дрогама (или алкохолом) најчешће у друштву вршњака. Без довољно развијеног самопоуздања и из снажне жеље да се осети прихваћеном медју вршњацима који узимају дрогу, млада особа их све чешће имитира. Вероватно је фасцинирана вршњацима који пију или користе дрогу јер јој изгледа да се они много боље забављају. Лако прихвата митове који су уобичајени медју младима: да то сви раде, да то није ништа страшно, да се употреба дроге може контролисати, да се може користити без последица.

ФАЗА ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊА  са различитим ПАС, млада особа учи како да користи дроге и открива да помоћу њих може да мења своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву, на журкама, када неко други набави и донесе дрогу. У овој фази се обично користе такозване „уводне дроге“ (алкохол, дуван, марихуана и лекови за смирење).

ПЕРИОД ЗАПОЧИЊАЊА РЕДОВНЕ УПОТРЕБЕ тј. ЗЛОУПОТРЕБЕ карактерише жудња за дрогом, односно њеним ефектима. Млада особа, на основу сопственог искуства, развија свој лични однос према дроги, налази своје изворе за набавку, има свој прибор. Коришћење дроге не везује више за групу вршњака, већ за одредјене ситуације када жели да се „опусти“. Дрогу користи сваког викенда, а понекад и радним даном. Све се више удаљава од породичних, школских и друштвених обавеза и вредности.

ПЕРИОД ЗАВИСНОСТИ  карактерише преокупираност дрогом и њеним ефектима. Млада особа губи контролу над својим животом. Све њене мисли и активности усредсредјене су на набавку и коришћење дроге. Када не може да додје до дроге, испољава се апстиненцијална криза и нерасположење. Када нема дроге ова млада особа се осећа болесно, апатична је, уморна и зна да је једини начин да олакша патње поновно узимање дроге. Тако улази у зачарани круг. Даљим коришћењем дроге млада особа улази у фазу „живота у паклу“ када дроге не пружају више никакво задовољство, али постоји снажна потреба и притисак да се оне узму да би се особа смирила, да би се избегла криза. Користи све јаче дроге, најчешће интравенским путем. Телесно и психички особа видљиво пропада, самодеструктивна је учесталије.

РАЗЛОЗИ КАСНИЈЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ДРОГЕ?
1. осећање пријатности;
2. ишчекивање изузетног ефекта дроге;
3. бекство од стварности;
4. жеља за еуфоричним ефектима;
5. лична несигурност;

НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА НАРКОМАНА?
1. лажи и обмањивања;
2. запостављање личне хигијене и школе;
3. отудјење ствари;
4. крадја;
5. просјачење;
6. обијање апотека;
7. проституисање;
8. дистрибуција дроге (диловање);
9. неовлашћена производња, прерада и продаја дрога;
10. кријумчарење;
11. фалсификовање рецепата.

НАЈЧЕШЋИ ДУШЕВНИ ПОРЕМЕЋАЈИ КОД НАРКОМАНА?
1. психопатолошке појаве (визије, илузије, халуцинације, страх, дезоријентисаност, паника,...);
2. психозе;
3. покушаји самоубиства;

4. карактерне промене.

Наркоман пре и после