петак, 30. мај 2014.

ЕЛЕКТРОСТАТИКА И КУЛОНОВ ЗАКОН

Електростатика је грана физике која се бави појавама и својствима стационарних или спорокрећућих наелектрисања која немају убрзање.
Од античких времена је познато да одређени материјали као што је ћилибар привлаче лагане честице након трљања. Грчка реч за ћилибар, ήλεκτρον grč. electron, је корен речи 'електрицитет'. Електростатичке појаве потичу од силе која се јавља између наелектрисања. Те силе су описане Кулоновим законом. Иако електростатички индуковане силе изгледају прилично слабе, електростатичке силе између електрона и протон протона који сачињавају атом водоника су око 36 пута јаче од гравитационих сила између њих.
Постоји мноштво примера за електростатичке појаве, од једноставних као што је привлачење пластичне кухињске фолије за вашу руку након што је одмотате из паковања, до наизглед спонтаних експлозија силоса са житом, до оштећења електронских компоненти током производње и функционисања фотокопир машине. Електростатика је повезана са нагомилавањем наелектрисања на површини објеката због додира са другим површинама. Иако се размена наелектрисања дешава сваки пут када се неке две површине додирну и одвоје, ефекат размене наелектрисања се углавном једино примети када бар једна од површина има велики отпор према кретању наелектрисања. То се дешава зато што наелектрисања која прелазе са или на високо отпорну површину су више или мање заробљена на њој довољно дуго да би ефекти наелектрисања могли да се посматрају. Ова наелектрисања остају на објекту док не пређу ка земљи или се брзо неутралишу електростатичким пражњењем. Познати ефекат електростатичког удара настаје неутрализацијом накупљеног наелектрисања у телу контактом са непроводним површинама.Кулонов закон за интензитет електростатичке силе (у њутнима) између два тачкаста наелектрисања q и Q (у кулонима). Погодно је означити једно од ових наелектрисања, q, као тестно наелектрисање, и назвати Q наелектрисањем извора. Како се теорија буде проширивала, додаће се још извора наелектрисања. Ако је rудаљеност (у метрима) између два наелектрисања, онда је сила:
F = \frac{1}{4\pi \varepsilon_0}\frac{qQ}{r^2}= k_e\frac{qQ}{r^2}\, ,
где је ε0 пропустљивост вакуума
\varepsilon_0 = {10^{-9}\over 36\pi} \;\; \mathrm{C^2\ N^{-1}\ m^{-2}}\approx 8.854\ 187\ 817 \times 10^{-12} \;\; \mathrm{C^2\ N^{-1}\ m^{-2}}.
Интернационалне СИ јединице ε0 су еквивалентне  A2s4 kg−1m−3 or C2N−1m−2 or F m−1. Кулонова константа је:
 k_e \approx \frac{1}{4\pi\varepsilon_0}\approx 8.987\ 551\ 787 \times 10^9 \;\; \mathrm{N\ m^2\ C}^{-2}.
Коришћење ε0 уместо k0 у изражавању Кулоновог закона је повезано са чињеницом да је сила инверзно пропорционална површини лопте са полупречником једнаким удаљености између два наелектрисања.
Један протон има наелектрисање e, а један електрон има наелектрисање −e, где је,
 e \approx 1.602\ 176\ 565 \times 10^{-19}\;\; \mathrm{C}.
Ове физичка константа физичке константе (ε0, k0, e) су тренутно дефинисане тако да ε0 и k0 су егзактно дефинисане, а e је мера количине. 

Нема коментара:

Постави коментар